Pi­še: aka­de­mik Zo­ran La­kić


Su­ve­re­ni­tet je ključ­no pi­ta­nje sta­bil­no­sti ne­kog ge­o­po­li­tič­kog pro­sto­ra, po­go­to­vo ka­da on po­sta­ne i dr­žav­ni pro­stor. Mno­ge bor­be su vo­đe­ne za me­đu­na­rod­no pri­zna­nje su­ve­re­ni­te­ta. Isto­ri­ja nam pru­ža po­uč­ne pri­mje­re.
Po­đi­mo od onih ve­li­kih dr­ža­va. Ka­da se u vri­je­me Jelj­ci­na – uru­ša­vao i uru­šio dr­žav­ni su­ve­re­ni­tet moć­nog SSSR-a ta­ko­zva­ni taj­ku­ni su ga ta­ko­re­ći opljač­ka­li „do go­le ko­že“. I sa ogrom­nim pa­ra­ma na­pu­sti­li SSSR, ko­ji je „pre­ko no­ći“ po­stao si­ro­ma­šna ze­mlja, ko­ja je čak mo­lja­ka­la na ko­lje­ni­ma za za­jam od 5 mi­li­jar­di do­la­ra. Na­stu­pio je pe­ri­od ne sa­mo osi­ro­ma­še­nja, već i po­ni­že­nja SSSR-a, ko­ji se ras­pao.
Upra­vo ta­da je na če­lo Ru­si­je do­šao Pu­tin da za­u­sta­vi taj pro­ces. Na­sto­jao je da za­u­sta­vi kra­đu ve­li­kog bo­gat­stva Ru­si­je. Uspio je. I upra­vo za­to do­bio na po­pu­lar­no­sti, ne sa­mo u vla­sti­toj ze­mlji. Ohra­brio je i dru­ge ze­mlje i na­ro­de. Na tek za­vre­šnim pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma u su­sjed­noj Bu­gar­skoj po­bi­je­dio je „pro­ru­ski“ kan­di­dat. Slič­no je i na iz­bo­ri­ma u Mo­la­da­vi­ji, gdje je pro­ru­ski kan­di­dat osi­gu­rao „či­stu po­bje­du“. I da­lje: pre­mi­jer uvi­jek pro­za­pad­ne Če­ške – iz­ja­vlju­je da „ne­ma na­mje­ru da iri­ti­ra Ru­si­ju“. Naj­zad u Nje­mač­koj kan­di­dat za pred­sjed­ni­ka ni­je iz re­do­va Mer­ke­lo­ve De­mo­hri­šćan­ske stran­ke – već so­ci­jal­de­mo­kra­ta po­pu­lar­ni Štajn­ma­jer.
Ubje­dljiv po­raz vla­da­ju­ćeg DPS-a na ne­dav­nim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma u Cr­noj Go­ri – na­go­vje­štaj je ve­li­ke kri­ze evro­a­tlant­ske po­li­ti­ke Cr­ne Go­re. Sve ma­nji je broj pri­sta­li­ca vla­da­ju­ćeg DPS-a – bez nje­nog li­de­ra – du­go­go­di­šnjeg pred­sjed­ni­ka Vla­de Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re. Dosko­ro je i on bio ja­či od dr­ža­ve – L’edat e’est moi! go­vo­rio je je­dan ve­li­ki Fran­cuz. Na­šim sa­da­šnjim dr­žav­ni­ci­ma se svi­dje­la ta kri­la­ti­ca. Ali, ovo je sa­da ne­ko dru­go vri­je­me. DPS bez svo­ga li­de­ra na če­lu Vla­de je ne­što sa­svim dru­go. I to svi zna­ju iz vlasti i opo­zi­ci­je.
Ključ­no pi­ta­nje sa­vre­me­ne Cr­ne Go­re je ka­ko vra­ti­ti po­vje­re­nje u or­ga­ne dr­žav­ne vla­sti, ko­ja je kom­pro­mi­to­va­na jer je omo­gu­ći­la ko­rup­ci­ju i oja­ča­la po­zi­ci­ju taj­ku­na. Pre­ma naj­no­vi­jim sta­ti­stič­kim po­da­ci­ma u Cr­noj Go­ri ima čak 1.750 bo­ga­ta­ša, sa šted­nim ulo­gom ve­ćim od 450.000 eura. Taj broj i ta su­ma se uve­ća­va za broj i su­mu onih ko­ji svo­ju ušte­du ču­va­ju u ino­stra­nim ban­ka­ma. U pi­ta­nju su sto­mi­li­on­ski iz­no­si eura.
Osnov­no pi­ta­nje sta­bi­li­za­ci­je vla­sti u Cr­noj Go­ri je po­vra­ćaj nov­ca iz vla­sni­štva taj­ku­na. To je put nje­ne re­a­fir­ma­ci­je; ko­pro­mi­to­va­la se jer je omo­gu­ći­la ko­rup­ci­ju i po­sta­la njen dio. Tek ka­da se taj no­vac bu­de vra­tio u dr­žav­no vla­sni­štvo, ka­da bu­de od­u­zet taj­ku­ni­ma, mo­že se go­vo­ri­ti o auto­ri­te­tu dr­ža­ve. Tim pu­tem je po­šla Pu­ti­no­va Ru­si­ja i po­vra­ti­la sta­tus i ugled ne­ka­da­šnje ve­li­ke si­le. To joj da­nas pri­zna­ju i nje­ni naj­že­šći pro­tiv­ni­ci. Tim pu­tem je kre­nuo i no­vo­i­za­bra­ni pred­sjed­nik SAD Tramp i ubje­dlji­vo po­ra­zio agre­siv­nu po­li­ti­ku SAD, ko­ja je na­kon II svjet­skog ra­ta iza­zva­la i u nji­ma ak­tiv­no uče­stvo­va­la čak 200 ra­to­va na pla­ne­ti Ze­mlji, u ko­ji­ma je bi­lo vi­še žr­ta­va ne­go u Dru­gom svjet­skom ra­tu. Tramp je već na­ja­vio rat sum­nji­vom ka­pi­ta­lu i ko­rup­ci­ji u svjoj ze­mlji. A on­da i u dru­gim slič­nim ze­mlja­ma. Tramp ho­će NA­TO, ali ne da do­la­re za sku­pi NA­TO. Šte­dljiv čo­vjek, pa ne­će ni pred­sjed­nič­ku pla­tu. A do­sa­da­šnji „pri­ja­te­lji“ SAD, do­ži­vlja­va­li su ih kao „kra­vu mu­za­ru“.
No­vim pu­tem mo­ra kre­nu­ti i Cr­na Go­ra. Ne­ke no­ve dru­štve­ne nor­me de­ša­va­ju se na me­đu­na­rod­noj sce­ni. Na­ša do­sa­da­šnja vlast, vje­ro­vat­no, to ne vi­di, a, mo­žda, i ne pre­po­zna­je. To su po­sle­di­ce, „struč­nog ško­lo­va­nja“ na sve broj­ni­jim pri­vat­nim uni­ver­zi­te­ti­ma. Me­di­ji ot­kri­va­ju ku­po­vi­nu čak i ma­gi­star­skih i dok­tor­skih ra­do­va i zva­nja u po­za­ma­šnom bro­ju.
Sve na­ve­de­no je dav­no zna­no. Go­vo­ri­lo se i pi­sa­lo: Ne­što je tru­lo u dr­ža­vi Dan­skoj! I ni­šta da­lje! I ni­šta vi­še! Za­to smo do­spje­li tu – gdje se sa­da na­la­zi­mo: pre­za­du­že­ni i ne­za­po­sle­ni! Očaj­ni!
Pr­ve ana­li­ze re­zul­ta­ta pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra u SAD no­vem­bra 2016. go­di­ne – na­go­vje­šta­va­ju „svje­tlo na kra­ju tu­ne­la“.